Надежда Пејовић

Виртуелна библиотека Математичког факултета


Виртуелна библитека (Virtual Library, http://elibrary.matf.bg.ac.rs) Математичког факултета Београдског универзитета (БУ) настала је првенствено захваљујући преданом раду професора Жарка Мијајловића, дугогодишњег руководиоца пројекта „Дигитализација научног и културног наслеђа” на Математичком факултету (МФ). Проф. Мијајловић је са тимом професора и сарадника МФ у оквиру ове библиотеке направио једну од највећих јавних база дигитализованих књига у Србији са слободним приступом. У овом тренутку Виртуелна библиотека (ВБ) садржи око 6000 књига. Основни циљ ВБ је да се сачувају и представе општој јавности пре свега дела из „математичких” наука: математике, астрономије, механике, теоријске физике, математичке географије и других наука у којима математички апарат има доминирајућу улогу. Сматрамо да у тој литератури важно место имају образовне књиге, посебно уџбеници који су се користили у средњим школама, на Великој школи и потом на Београдском универзитету. Наравно, свака писана или штампана реч у прошлости, нарочито у даљој, део је културног наслеђа и већ тиме заслужује рачунарско архивирање и овакву врсту чувања. Важне колекције у оквиру ове библиотеке су збирка од око 600 докторских дисертација из математике, механике и астрономије, од којих је највећи део одбрањен на Математичком факултету БУ1, као и колекција ретких књига из 18. и 19. века (Сл. 1 и 2). Дигитализоване копије дела књига у ВБ су раритети; неке од њих у штампаном облику постоје само у једном примерку и фактички су недоступне јавности. Ауторка овог чланка је дугогодишњи члан пројекта „Дигитализација научног и културног наслеђа” и једно време по одласку проф. Мијајловића у пензију водила је овај пројекат и активно је радила на дигитализацији старих књига из астрономије. Дигитализоване су књиге чији су аутори: Руђер Бошковић (1711–1787), Захарије Орфелин Стефановић (1726–1785), Атанасије Стојковић (1773–1832), Милан Андоновић (1849–1926), Ђорђе Станојевић (1858–1921), Николај Ј. Зингер (1842–1918), Kоста Стојановић (1867–1921), Милутин Миланковић (1879–1958), Вук Маринковић (1807–1859), Павле Вујевић (1881–1966), Војислав Мишковић (1892–1976), Захарије Бркић (1910–1979), Бранислав Шеварлић (1914–2001), Јован Симовљевић (1929–2007) и Јован Лазовић (1931–2019). Неки од ових аутора написали су десет, па и двадесет књига2.

Слика 1: Орфелинов „Вечни календар”.

Kњиге из астрономије писане у 18. и 19. веку су раритети, који су путем Интернета постали лако доступни јавности. Оне омогућавају историчарима образовања, али и едукаторима, да изучавају образовање у прошлости у српским школама. Читалац се већ простим прегледом ових књига може уверити да Србија у погледу образовања није била изолована, напротив, школски систем и образовање у Србији, бар када је реч о математичким наукама, били су сагласни оним најбољим у Европи. Разлог за то можемо потражити у чињеници да су најученији Срби из 18. и 19. века углавном живели и школовали се у дијаспори, пре свега у Аустрији, одн. Аустроугарској. Исто тако читалац се може уверити да није исправно често присутно мишљење да су савремени уџбеници бољи од оних у прошлости. Напротив, садржаји у већини старих уџбеника представљени су на занимљив начин, методички исправно, уз много уредних графичких прилога и лепих илустрација. Примери и задаци нису увек били уско везани за изложену тему, већ су њима често илустроване примене и у другим наукама. Наводили су се извори и аутори задатака и често су даване прилично детаљне историјске напомене.

Слика 2: Kарта неба из књиге Ђорђа Станојевића „Звездано небо независне Србије”.

Најстарије књиге писане су на старосрпском језику и предвуковским писмом. У новијим видимо како се терминологија мењала, и није увек једноставно препознати на шта се одређени термин односи. То је свакако предмет посебног изучавања, али споменимо, на пример, да се реч казаљка користила све до Првог светског рата за данас савремен термин индекс; слично, реч прецрт за пресликавање, космографија често за астрономију. Најзад, споменимо ћириличне фонтове којима су писане старе књиге. У основном тексту то су лепа слова ћирилице, укључујући све врсте фонтова, курзив и масна, и разне величине – од великих, која су се користила за наслове, до малих за текстове у петиту. Све то доприносило је естетској вредности књиге и лакоћи читања. Споменимо да су оловне плоче – носачи слова – које су се користиле до Другог светског рата претопљене, тако да је једини извор ових слова преостали штампани материјал. Дигиталне копије ових текстова представљају добар извор за реконструкцију старих фонтова и обогаћивање лепоте ћириличног писма.

Слика 3: Миланковићева „Небеска механика”.

Слика 4: Б. Шеварлић, З. Бркић – „Општа астрономија”.

У Виртуелној библиотеци је и капитално дело нашег великана Милутина Миланковића „Kанон”, као и његова прва предавања на Београдском универзитету3. Ту су и многи универзитетски уџбеници, попут Миланковићевих „Небеска механика” (Сл. 3) и „Историја астрономске науке од њених првих почетака до 1727”, Мишковићевих „Општа астрономија (Први део), Сферна тригонометрија”, „Збирка решених задатака из Опште астрономије I”, „Збирка решених задатака из Опште астрономије II” (у рукопису), „Хронологија астрономских тековина I” и „Хронологија астрономских тековина II”, Шеварлић-Бркићевог „Општа астрономија” (Сл. 4), Симовљевићевог „Теоријска астрономија”, Лазовићевог „Основи теорије кретања Земљиних вештачких сателита”.

По овим уџбеницима училе су астрономију такорећи све генерације студената. Оставили су упечатљив траг на развој астрономије у Србији. Са њима је стварана у свету препознатљива школа српске астрономије. И дан-данас један астроном треба да има при руци Миланковићев универзитетски уџбеник „Небеска механика” и Шеварлић-Бркићеву „Општу астрономију”, не само да би се присетио неке дефиниције или проверио заборављену формулу, већ и да би решио неку своју историјску или језичку недоумицу. Ових уџбеника одавно нема у књижарама, али дигитализацијом су постали лако доступни ђацима, студентима, предавачима, истраживачима и општој јавности.


1 Ж. Мијајловић, Н. Пејовић, З. Огњановић: 2011, Doctoral Dissertations in NCD Virtual Library, NCD Review, 18, 19– 27
2 Н. Пејовић, Ж. Мијајловић: 2011, Early Astronomical Heritage in Virtual Library of Faculty of Mathematics in Belgrade, NCD Review, 19, 11–25.
3 Ж. Мијајловић, Н. Пејовић: 2014, Twenty four Manuscripts in the Virtual Library of the Faculty of Mathematics in Belgrade, NCD Review, 25, 29–35.

(Текст је преузет из часописа Васиона, 2020(4), 88-92)