Бојан Арбутина

Катедра за астрономију 1999-2023. године


О образовању из астрономије у Србији пре XIX века мало се зна. Школе су биле црквене и садржаји који су се изучавали имали су претежно верски карактер. Након реорганизације школства почетком XIX века, основна астрономска знања, пре свега она везана за небеска тела и њихова кретања, стицала су се у школама у сврху опште културе. Тако се у склопу приручника за учитеље “Педагогија и методика” из 1816. може прочитати о Земљи, Сунцу, Месецу, помрачењима, планетама, кометама и звездама. Директор Новосадске гимназије Ђорђе Натошевић (1821-1887) је у својим букварима и читанкама за сва четири разреда основне школе (1875, 1884, 1887, 1901) неколико страна посветио небеским телима, а 1880. објавио је и превод Локијерове “Астрономије” (Lockyer 1871, видети Trajkovska & Ninković 1997, Atanacković 2019). Вероватно је да су се у средњим школама астрономске теме предавале (као космографија или математичка географија) у оквиру географије или физике. Што се тиче високошколског образовања, могуће је да су нека знања из астрономије стекли студенти Лицеја од професора физике Вука Маринковића (1807-1859) и касније Косте Алковића (1834-1909) (Simovljević 1980).

Прави почетак високошколске наставе астрономије везује се за оснивање Катедре за астрономију и метеорологију на Великој школи, касније Универзитету, 1880. године и постављење за професора Милана Недељковића (1857-1950) 1884. године. Проф. Недељковић се заслужено сматра оснивачем Астрономске опсерваторије у Београду (AOБ) која почиње да радом 1887. године на Врачару, првобитно као астрономска и метеоролошка опсерваторија Велике школе. Недуго потом, 1909. године на позив Јована Цвијића, Михаила Петровића и Богдана Гавриловића, за ванредног професора примењене математике, који уз рационалну механику и теоријску физику предаје и небеску механику, изабран је инжењер и доктор техничких наука Милутин Миланковић (1879-1958), касније академик и један од наших највећих научника, светски познат по астрономској теорији климе и објашњењу појаве ледених доба, сажетим у његовом капиталном делу Kanon der Erdbestrahlung und seine Anwendung auf das Eiszeitenproblem (1941). Почетком 1924. године проф. Недељковић одлази у пензију, те Универзитет остаје без наставника астрономије, све до 1926. када је за ванредног професора теоријске и практичне астрономије, по позиву Михаила Петровића, Богдана Гавриловића и Милутина Миланковића, изабран Војислав Мишковић (1892-1976). У својој богатој каријери проф. Мишковић, касније такође академик, био је, између осталог, први директор нове астрономске опсерваторије изграђене почетком 1930-их на данашњој Звездари, као и руководилац Астрономско-нумеричког института, касније истоимене секције Математичког института Српске академије наука (Simovljević 1980). Поред ове тројице наших истакнутих астронома, треба поменути и Ђорђа Станојевића (1858-1921), првог међу нашим научницима и професорима који се бавио физиком Сунца и објављивао радове из астрофизике, и који је приступно предавање на Војној академији 1887. године одржао из астрономије (Dimitrijević 1997).

Овај и послератни период развоја астрономије у Србији и Југославији приказали су у текстовима: Астрономија до 1947. године, Астрономска група 1947-1977. године и Астрономска група 1978-1998. године професори Катедре за астрономију Јован Симовљевић (1929-2007) и Јелена Милоградов-Турин (1935-2011) (Simovljević 1980, Simovljević & Milogradov-Turin 1998). Надовезујући се на поменуте чланке, у овом тексту дајемо стога кратак преглед развоја Катедре за астрономију Математичког факултета (МАТФ) Универзитета у Београду у периоду 1999-2023. Текст је пре свега заснован на раду Арбутине и сарадника који покрива период 1999-2020. (Arbutina et al. 2021), који се пак заснива на раду Атанацковић и сарадника, којi је хронолошки много детаљније обухватиo период 1999-2018. (Atanacković et al. 2019). Многе информације могу се пронаћи и у прегледним радовима о историју Катедре за астрономију и трогодишњим извештајима о астрономском образовању у Србији (Milogradov-Turin 2003, Atanacković 2009, 2012, 2013, 2017, 2018, Atanacković & Arbutina 2021).

У школској години 1998/1999. наставно особље на Катедри за астрономију чинили су:

др Драгутин М. Ђуровић, редовни професор,
др Трајко Д. Ангелов, редовни професор,
др Мике С. Кузманоски, редовни професор,
др Јелена С. Милоградов-Турин, ванредни професор,
др Иштван И. Винце, ванредни професор (са 1/3 радног времена),
др Надежда Р. Пејовић, ванредни професор,
др Стево Д. Шеган, ванредни професор,
др Олга М. Атанацковић-Вукмановић, доцент,
др Златко С. Ћатовић, доцент,
мр Дејан В. Урошевић, асистент,
Анђелка Б. Ковачевић, асистент-приправник,
Јелена И. Петровић, асистент-приправник.

Основне студије (у трајању од 4 године) састојале су се од два смера: Астрономија и Астрофизика. На магистарским студијама (2 године испита + магистарска теза) постојала су четири усмерења (субспецијализације) која је студент могао да бира: Фундаментална астрономија, Небеска механика, Звездана астрономија и Астрофизика, док на докторским студијама докторант није полагао испите, већ се само бавио истраживањем, односно радом на докторској дисертацији. У зависности од субспецијализације, одбраном магистарских рада/докторске дисертације, кандидат би стекао звање магистра/доктора наука из области астрономије или астрофизике.

У периоду након 2006. било је неколико измена и акредитација студијских програма. Од школске 2006/2007. основне и мастер студије имају нове наставне планове (4+1 година, према Болоњској конвенцији). Докторске студије трају 3 + 3 године (по потреби и више), за испите + рад на дисертацији. На свим нивоима постоје два смера: Астрономија и Астрофизика. Школска 2009/2010. доноси редефинисање и акредитацију три студијска програма на Математичком факултету Универзитета у Београду: Математика, Информатика и Астрономија и астрофизика. На програму Астрономија и астрофизика на основним студијама постоје три модула: Рачунарска механика и астродинамика, Астрофизика и Астроинформатика (уведена на иницијативу Надежде Пејовић), на мастер нивоу два модула: Астрономија и Астрофизика, док су на докторском нивоу два ранија смера спојена у један модул Астрономија и астрофизика (одбраном докторске дисертације студент стиче звање „доктор астрономских наука“). На осталим програмима на Математичком факултету уведен је један обавезни и неколико изборних предмета из астрономије (за студенте Математике и Информатике), док на Физичком факултету постоји један обавезни предмет из астрофизике и један изборни предмет из астрономије. Пошто је у овом периоду Катедра за механику МАТФ практично престала да постоји због недостатка наставног кадра, Катедра за астрономију је преузела неке (изборне) предмете из механике.

Нови студијски програми, чија акредитација је завршена крајем 2014. године, почели су да се примењују школске 2015/2016. Студијски програм Астрономија и астрофизика састојao се тада из два модула и на основним и на мастер студијама: Астроинформатика и Астрофизика. У оквиру студијског програма Математика сада постоји модул Астрономија на основним студијама и модул Астрономија и механика на мастер нивоу. На докторским студијама постоји један модул Астрономија и астрофизика. Најновији програми акредитовани су током 2022. године и почели су да се реализују од школске 2022/2023. Структура студијског програма Астрономија и астрофизика је остала иста на сва три нивоа, једино је модул Астроинформатика на мастер студијама преименован у Планетарна астрономија и астроинформатика. На студијском програму Математика укинути су модул Астрономија на основним и модул Астрономија и механика на мастер студијама, а уведен је један изборни предмет из астрофизике.

До краја школске године 2021/2022:

• 316 студената је дипломирало (завршило основне студије),
• 46 студената је одбранило мастер рад (први је одбрањен 2007),
• 69 студената је одбранило магистарску тезу (последња је одбрањена 2011) и
• 67 студената је одбранило докторску дисертацију.

За више информација и статистичих података о студентима видети рад Арбутине и Атанацковић (Arbutina & Atanacković 2019). Постоји општи тренд повећања броја дипломираних студената из године у годину (прва је била Слободанка Димитријевић 1936. године), као и броја магистара и доктора наука (прву докторску дисертацију одбранио је Захарије Бркић 1958. године, а прву магистарску тезу Софија Саџаков 1968. године). Отприлике половина дипломираних студената су жене, док овај проценат опада како идемо ка докторском нивоу. На сајту Катедре налазе се линкови до велике већине докторских дисертација из астрономије које су, као и друге публикације, скениране и архивиране у Виртуелној библиотеци Математичког факултета (http://elibrary.matf.bg.ac.rs/), углавном захваљујући залагању Надежде Пејовић. Међу тим публикацијама су часописи Сатурн и Васиона, Публикације Астрономског друштва „Руђер Бошковић“, Публикације Катедре за астрономију, Наутички годишњак, више стотина дигитализованих књига и уџбеника, између осталих, аутора Атанасија Стојковића, Ђорђа Станојевића, Милана Андоновића и Косте Стојановића (Pejović & Mijajlović 2011, Пејовић et al. 2012). Надежда Пејовић је такође иницирала израду Дигиталног легата Милутина Миланковића на МАТФ 2012. године (Pejović et al. 2013, Jovanović et al. 2020). Од 1999. до 2018. године објављено је и десетак уџбеника и монографија од стране наставника Катедре:

• Мирјана Вукићевић-Карабин и Олга Атанацковић-Вукмановић: Општа астрофизика, издавач Завод за уџбенике и наставна средства,
  Београд, 2004.
• Драгана Илић: Активна галактичка језгра: пример галаксије MRK 817, издавач Задужбина Андрејевић, Београд, 2006.
• Дејан Урошевић и Јелена Милоградов-Турин: Теоријске основе радио-астрономије, издавач Математички факултет, Београд, 2007.
• Анђелка Ковачевић: О одређивању маса астероида, издавач Задужбина Андрејевић, Београд, 2008.
• Мирјана Вукићевић-Карабин и Олга Атанацковић-Вукмановић: Општа астрофизика, друго издање, издавач Завод за уџбенике и наставна
  средства, Београд, 2010.
• Трајко Ангелов: Звездана астрономија, издавач Математички факултет, Београд, 2013.
• Анђелка Ковачевић: Астробиологија, издавач Математички факултет, Београд, 2016.
• Олга Атанацковић: Астрономија, уџбеник за IV разред гимназије природно-математичког смера, издавач Klett, Београд, 2016.
• Лука Ч. Поповић и Драгана Илић: Активна галактичка језгра, издавач Математички факултет, Београд, 2017.
• Бојан Арбутина: Evolution of supernova remnants, Публ. Aстрон. опс. у Београду, 97, 2017.
• Михаило Мартиновић и Стево Шеган: Одабрани текстови из астрономије, издавач Математички факултет, Београд, 2018.

Комплетан списак доступан је, уз многе друге информације, на интернет презентацији Катедре: http://astro.matf.bg.ac.rs/. Ова презентација, настала залагањем Стеве Шегана и Николе Витаса, постављена је 1. децембра 1999, а 2009. редизајнирао ју је и наставио да уређује Бојан Арбутина. Године 2008. покренут је интерактивни сајт БАЗА на адреси http://alas.matf.bg.ac.rs/~astrobaza/, с циљем да, макар и виртуелно, окупи београдску астрономску заједницу, данас расуту широм света (Atanacković et al. 2009).

Студенти на студијском програму Астрономија и астрофизика, поред редовне наставе, учествовали су у бројним додатним наставним и ваннаставним активностима. Студентске астрономске радионице су замишљене као сусрети студената астрономије са Универзитета у Београду и Универзитета у Новом Саду. Организују се од 2007. на иницијативу Драгане Илић и Тијане Продановић и одржавају се у Београду и Новом Саду. До 2023. их је одржано 11. Програм обухвата уводна предавања, кратке презентације студентских радова, размену искустава и др. Студентска летња пракса се такође одржава од 2007. на Опсерваторији Онжејов, Република Чешка. Ове студентске праксе усредсређене на посматрања и обраду података започете су на иницијативу Олге Атанацковић и Николе Витаса. Уговор о сарадњи су 2008. године потписали проф. др Петр Хајнцел, директор Опсерваторије Онжејов и проф. др Миодраг Матељевић, декан Математичког факултета. Значајан допринос њеној практичној реализацији дали су Стево Шеган, као и Бранкица Шурлан, која се бринула о студентима током њиховог боравка на опсерваторији. Праксу, која је прекинута за време пандемије ковида 19, су похађали студенти треће и четврте године током лета, две до три недеље. Студенти су били укључени у научни рад професионалних астронома и астрофизичара у Одељењу за физику Сунца, Одељењу за физику звезда, Одељењу за проучавање међупланетарне материје и Одељењу за проучавање галаксија и планетарних система Опсерваторије Онжејов. Од 2012. године студенти учествују и у Студентској пракси на Астрономској станици Видојевица (http://vidojevica.aob.rs/). Учесници праксе су студенти Универзитета у Београду и Универзитета у Новом Саду, који раде под стручним надзором наставника и сарадника ове две установе и Астрономске опсерваторије у Београду. Од 2014. до 2017. сами студенти су организовали четири Школе астрономије у Дому омладине Београда намењене пре свега средњошколцима. Сваке године, 8. новембра, додељује се награда "Проф. др Захарије Бркић" најбољем дипломираном студенту основних студија астрономије у претходној школској години (под условом да су испуњени одређени услови у погледу просечне оцене и трајања студија). Од 1981. године награду су добила 33 студента. Добитници од 1999. године су:

• Матија М. Ћук, 8.11.1999.
• Катарина Ј. Ковач, 8.11.2000.
• Милан С. Богосављевић, 8.11.2001.
• Гордана Р. Тешић, 8.11.2002.
• Марија Р. Станковић, 8.11.2003.
• Бранислав М. Вукотић и Тихомир С. Петровић, 8.11.2005.
• Катарина М. Миљковић, 8.11.2006.
• Вера М. Глушчевић, 8.11.2007.
• Милица Љ. Милосављевић и Јелена У. Алексић, 7.11.2008.
• Марко Ђ. Павловић, 8.11.2010.
• Андреј В. Обуљен, 8.11.2012.
• Ђорђе В. Савић, 8.11.2013.
• Марија З. Томашевић, Бранислав М. Аврамов и Вања С. Шарковић, 8.11.2016.
• Ивана Бешлић, 8.11.2017.
• Андрија Костић, 8.11.2018.
• Милица Ракић, 9.11.2020.

Поред тога, Марко Павловић, истраживач-сарадник на Катедри, је 2018. добио "Награду Задужбине Ђоке Влајковића" за најбољи научни рад младих научних радника Универзитета у Београду.  Исте године добитник награде за најбољи студентски научноистраживачки рад на Универзитету у Београду у области природно-математичких наука био је студент астрофизике Андрија Костић, а 2021. године ову награду добила је студенткиња астрофизике Дебора Павела.   

Прве идеје о изградњи нове астрономске станице на планини Видојевица код Прокупља појавиле су се 2000. године. Овај пројекат, свакако један од најзначајнијих у српској астрономији последњих деценија, покренуо је МАТФ и његови професори Стево Шеган и Жарко Мијајловић, којима се одмах придружила и Надежда Пејовић, тадашњи шеф Катедре. Године 2002. МАТФ је одустао од пројекта у корист АОБ, пошто је Министарство науке захтевало да буде само један титулар (Mijajlović 2007). На локацији су напослетку постављени телескоп од 60 цм именован „Недељковић“ (2011) и телескоп од 1,4 м именован „Миланковић“ (2016). Чланови Катедре за астрономију учествовали су у научним пројектима које је финансирало Министарство науке, касније Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије у свим пројектним циклусима: 2002-2005, 2006-2010 и 2011-2019. У последњем пројектном циклусу један астрономски пројекат је реализован на Математичком факултету као носиоцу истраживања и то бр. 176005 „Емисионе маглине: структура и еволуција“ чији је руководилац био Дејан Урошевић. Преко овог пројекта неколико младих људи је запослено на МАТФ при Катедри за астрономију као истраживачи-приправници (Милица Вучетић, Марко Павловић, Александра Ћипријановић, Слободан Опсеница, Владимир Зековић). Реализовани су и други домаћи и међународни пројекти, као што су FP7 пројекат Stardust (2013-2017) и Horizon2020 пројекат Stardust-R (2019-2022) (координатор Бојан Новаковић), пројекат „Павле Савић“ (2013-2014) између Катедре за астрономију (Олга Атанацковић, Ирена Пирковић), АОБ (Слободан Јанков, Иван Милић) и Универзитета у Ници (Мариан Фауробер), пројекти међуакадемијске сарадње (Српска академија наука и уметности и Бугарска академија наука, 2014-2016, 2017-2019, 2020-2022, руководиоци Дејан Урошевић, Бојан Арбутина и Милица Вучетић, респективно), као и пројекат Супераст (2019-2020, руководилац Анђелка Ковачевић), кроз који је за Катедру набављен мали кластер рачунар (Kovačević et al. 2022). У оквиру овог пројекта организована је у марту 2020. и прва студентска астрономска пракса на Националној астрономској опсерваторији Рожен у Бугарској.

Од 2011. до 2020. Универзитет у Београду заједно са још четири институције (Институт за астрофизику и физику честица Универзитета у Инзбруку, Аустрија; Катедра за астрономију Универзитета у Падови, Италија; Катедра за астрофизику/Одсек за физику Универзитета у Риму „Тор Вергата“, Италија; Институт за астрофизику, Катедра за астрономију, Универзитет у Гетингену, Немачка) учествовао је у двогодишњем међународном Ерасмус Мундус мастер програму – AstroMundus (захваљујући иницијативи Луке Поповића и Драгане Илић). Наставно особље Катедре укључено у реализацију програма били су: Лука Поповић, Дејан Урошевић, Анђелка Ковачевић, Драгана Илић, Бојан Арбутина и Душан Онић (од школске 2018/19. године). Кроз овај програм немали број страних студената из земаља широм света добио је могућност да живи и студира у Београду један или више семестара. Од 2022. почео је да се релизује на Катедри још један двогодишњи међународни Ерасмус+ мастер програм – MASS (Master in Astrophysics and Space Science). Програм реализује конзорцијум четири европска универзитета: Универзитет у Риму „Тор Вергата”, Универзитет у Београду, Универзитет у Бремену и Универзитет „Азурна обала” у Ници, а наставници Катедре укључени у реализацију су: Лука Поповић, Дејан Урошевић, Анђелка Ковачевић, Драгана Илић, Бојан Арбутина, Тијана Продановић, Бојан Новаковић, Душан Онић и Душан Марчета.

Од 1992. године АОБ и МАТФ почели су да издају заједнички научни часопис Bulletin Astronomique de Belgrade, који је 1998. године променио назив у Serbian Astronomical Journal (SAJ). Године 2002. Дејан Урошевић постаје уредник, а Никола Витас помоћник уредника часописа SAJ, који је добио и своје електронско издање на адреси http://saj.matf.bg.ac.rs/. Главни и одговорни уредник био је Зоран Кнежевић (АОБ). Године 2006. Никола Витас одлази из Србије, а Бојан Арбутина постаје помоћник уредника. SAJ је 2013. године добио међународно признање укључивањем на тзв. SCI листу, односно у JCR (Journal Citation Report) на позицији 41/59 у области Астрономија и астрофизика, са импакт фактором IF=1,1 (Knežević et al. 2017). Године 2014. Дејан Урошевић постаје главни и одговорни уредник, Бојан Арбутина уредник, а Милена Јовановић (АОБ) помоћник уредника. У лето 2018. Србија је постала члан Управног одбора часописа Astronomy & Astrophysics (А&А). Преговори су почели у мају 2017. на иницијативу Катедре за астрономију. Приступање је изгласано на седници Управног одбора 15. маја 2018. године, а споразум је ступио на снагу 1. јула (потписали су га 11. јуна директор ESO проф. др Хавијер Барконс и директор АОБ др Гојко Ђурашевић). Претходно је потписан уговор између АОБ и МАТФ о представљању Србије и равноправном учешћу у плаћању годишње чланарине. Према уговору, сви астрономи који имају афилијацију у Србији могу бесплатно да објављују своје радове у А&А. Први представник Србије у Управном одбору је Анђелка Ковачевић.

Сви наставници Катедре били су чланови Међународне астрономске уније (МАУ) и активно су учествовали у њеним комисијама. Представнице Србије (National Liaisons) у Комисији МАУ бр. 46 за образовање из астрономије биле су Јелена Милоградов-Турин (до 2003) и Олга Атанацковић (2003-2015). У јануару 2020. у оквиру Комисије MАУ C1 основана је Канцеларија за астрономију за образовање (ОАЕ, Office of Astronomy for Education) која је успоставила мрежу националних координатора за образовање у астрономији (NAEC, National Astronomy Education Coordinators). Први чланови NAEC тима Србије су били: Олга Атанацковић (председница), Драгана Илић (особа за контакт), Јелена Ковачевић-Дојчиновић (АОБ) и Бојан Арбутина. Тиму се касније прикључила и Милица Вучетић. Јелена Милоградов-Турин је 2002. године иницирала учешће српског тима на међународним астрономским олимпијадама за средњошколце и постала председница Националног астрономског олимпијског комитета (видети Vidojević et al. 2018). На овој функцији су је наследили Надежда Пејовић (2005-2006), Слободан Нинковић (2006-2014) и Соња Видојевић (од 2014). Српски тимови су до 2021. на астрономским олимпијадама освојили укупно 78 медаља и 21 признање (Vidojević et al. 2018, Vidojević et al. 2021).

У разматраном периоду од 25 година, чланови Катедре вршили су различите дужности, од којих ћемо овде навести само неке:

Шеф Катедре

Мике Кузмановски (1998-1999)
Надежда Пејовић (1999-2003)
Трајко Ангелов (2003-2005)
Олга Атанацковић (2005-2007)
Трајко Ангелов (2007)
Дејан Урошевић (2007-2013)
Надежда Пејовић (2013-2017)
Анђелка Ковачевић (2017-2020)
Бојан Арбутина (2020-)

Продекан за финансије МАТФ

Стево Шеган (1998-2000)
Дејан Урошевић (2004-2007 и 2014-)

Председник Друштва астронома Србије

Јелена Милоградов-Турин (1998-2002)
Стево Шеган (2014-2017)
Владимир Ђошовић (2019-2020)

Председник Националног комитета за астрономију

Олга Атанацковић-Вукмановић (2005-2008)
Драгана Илић (2014-2017)
Бојан Арбутина (2017-2020)

Организација Националних астрономских конференција, (ко)председници НОК или ЛОК

XIII (2002) - Ј. Милоградов-Турин и Г. Поповић (НОК), О. Атанацковић-Вукмановић (ЛОК)
XV (2008) - О. Атанацковић-Вукмановић и З. Цветковић (НОК), Д. Илић (ЛОК)
XVI (2011) - С. Јанков и Н. Пејовић (НОК), Р. Павловић (ЛОК)
XVII (2014) - С. Шеган и С. Нинковић (НОК), А. Ковачевић и Б. Новаковић (ЛОК)
XVIII (2017) - Л. Поповић и Д. Урошевић (НОК), Р. Павловић (ЛОК)
XIX (2020) - А. Ковачевић и Ј. Ковачевић Дојчиновић (НОК), Д. Марчета и Д. Онић (ЛОК)

Организација међународних летњих школа, (ко)председници НОК или ЛОК

2007. - The 1st Summer School in Astronomy and Geophysics - Н. Пејовић и М.С. Димитријевић (НОК), А.Ковачевић (ЛОК)
2008 - The 2nd Summer School in Astronomy - М.С. Димитријевић и Т. Продановић (НОК), А. Ковачевић (ЛОК)
2010 - The 3rd International School in Astronomy: Astroinformatics - Virtual Observatory - А. Ковачевић и М. Димитријевић (НОК), А. Ковачевић (ЛОК)

Катедра за астрономију покренула је низ активности током Међународне године астрономије 2009. (IYA2009) и глобалне прославе 100 година Међународне астрономске уније (IAU100). У оквиру IYA2009 од 7. до 26. септембра 2009. у Француском културном центру одржана је изложба о сарадњи Србије и Француске у области астрономије „Космос на дохват руке”. Организовали су je Јелена Милоградов-Турин, Олга Атанацковић, Драгана Илић и Зоран Кнежевић, као координатори, уз помоћ мр Соње Видојевић и бројних студената. Драгана Илић је 2009. године била организатор изложбе „Небо виђено очима Земље” (From Earth to the Universe) постављене у Београду, Новом Саду и Ваљеву. Поводом IAU100, серијом предавања у организацији Катедре за астрономију обележен је Дан жена и девојака у астрономији (8. марта 2019). Дана 16. маја 2019. у САНУ је истим поводом одржана конференција „Астрономија у Србији и Србија у Међународној астрономској унији“ у организацији МАТФ и АОБ. Током манифестације „Ноћ истраживача“ у септембра 2019. у Београду је, у организацији Бојана Арбутине, постављена изложба „Изнад нас и још даље“ (Above and Beyond). У оквиру такмичења IAU100 NameExoWorlds Србија је изгласала да се звезда WASP-60 назове Морава а њена планета WASP-60b Власина.

 

Катедра за астрономију 2019. Слева надесно, први ред: Драгана Илић, Александра Ћипријановић, Душан Вукадиновић, Станислав Милошевић, Анђелка Ковачевић, Олга Атанацковић, Владимир Ђошовић, Владимир Зековић и Дејан Урошевић; други ред: Виктор Радовић, Душан Марчета, Душан Онић, Бојан Новаковић и Бојан Арбутина (фотографија снимљена 13.9.2019. приликом 170. седнице Катедре).

Заправо, током читавог овог двадесетпетогодишњег периода, запослени на Катедри за астрономију били су веома активни у промоцији и популаризацији астрономије, кроз предавања за грађанство у Задужбини Илије М. Коларца, Музеју науке и технике, Дому омладине Београда, Студентском културном центру, затим кроз предавања за талентоване средњошколце у Истраживачкој станици Петница, предавања на семинарима за наставнике физике и др. Запослени су такође учествовали на бројним радионицама, састанцима и конференцијама у земљи и иностранству. Од 2000. године сваког другог уторка у току семестра (повремено и чешће) одржава се Семинар Катедре за астрономију на коме домаћи и страни предавачи представљају своја истраживања и најновија астрономска открића. Иницијатор Семинара и координатор до 2016. године био је Дејан Урошевић, од јануара 2016. до јуна 2019. координатор је била Драгана Илић, а потом Бојан Арбутина. До краја школске 2022/2023. године одржано је укупно 288 предавања.

Проток људи на Катедри за астрономију последњих година био је израженији него у претходном периоду, што због смене генерација и одласка старијих професора у пензију, што због одласка млађих наставника и сарадника у иностранство. На овом месту навешћемо све особе које су у неком тренутку дошле на или напустиле Катедру, као и наше преминуле професоре, у периоду 1999-2023.


Дошли на Катедру

Никола Витас, асистент-приправник (1999)
Тамара Плавшин, асистент-приправник (1999)
Катарина Ковач, асистент-приправник (2000)
Драгана Илић, асистент-приправник (2002)
Бојан Арбутина, асистент са 1/3 радног времена (2006)
Душан Онић, асистент-приправник (2007)
Душан Марчета, асистент-приправник (2009)
Бојан Новаковић, асистент (2009)
Милица Вучетић (2010, пројекат 176005)
Марко Павловић (2010, пројекат 176005)
Александра Ћипријановић (2010, пројекат 176005)
Слободан Опсеница (2010, пројекат 176005)
Виктор Радовић, сарадник у настави (2012)
Владимир Зековић (2012, пројекат 176005)
Лука Поповић, ванредни професор са 10% радног времена (2012, 2019)
Станислав Милошевић, сарадник у настави (2015)
Владимир Јаковљевић, сарадник у настави (2015)
Кристина Рацковић, сарадник у настави, истраживач-приправник (2016, 2018 - пројекат 44002)
Михаило Мартиновић, истраживач-сарадник (2016, пројекат 176002)
Владимир Ђошовић, сарадник у настави (2017)
Ивана Бешлић, сарадник у настави са 50% радног времена (2017)
Душан Вукадиновић, сарадник у настави са 50% радног времена (2017)
Миљан Колчић, сарадник у настави са 50% радног времена (2018)
Сара Савић, сарадник у настави (2019)
Исидора Јанков, истраживач-приправник (2019, пројекат 176001)
Марко Фенучи, истраживач-приправник (2019, пројекат Stardust-R)
Наташа Павлов, сарадник у настави (2021)
Тијана Продановић, ванредни професор са 10% радног времена (2021)
Јасмина Хорват, сарадник у настави (2022)
Иван Милић, доцент са 30% радног времена (2022)


Напустили Катедру:

Златко Ћатовић, доцент (1999)
Драгутин Ђуровић, редовни професор (пензионисан 2000)
Тамара Плавшин, асистент-приправник (2000)
Јелена Петровић, асистент-приправник (2000)
Илија Лукачевић, редовни професор (Катедра за механику, пензионисан 2001)
Јелена Милоградов-Турин, редовни професор (пензионисана 2002)
Катарина Ковач, асистент-приправник (2002)
Никола Витас, асистент (2007)
Иштван Винце, ванредни професор са 1/3 радног времена (2009)
Трајко Ангелов, редовни професор (пензионисан 2010)
Мике Кузманоски, редовни професор (пензионисан 2012)
Слободан Опсеница, истраживач-приправник (2012)
Владимир Јаковљевић, сарадник у настави (2016)
Стево Шеган, ванредни професор (2017)
Надежда Пејовић, редовни професор (пензионисана 2017)
Лука Поповић, ванредни професор са 10% радног времена (2017)
Ивана Бешлић, сарадник у настави са 50% радног времена (2018)
Душан Вукадиновић, сарадник у настави 50% радног времена (2019)
Миљан Колчић, сарадник у настави са 50% радног времена (2019)
Александра Ћипријановић, научни сарадник (2019)
Марко Павловић, научни сарадник (2019)
Михаило Мартиновић, научни сарадник (2019)
Сара Савић, сарадник у настави (2021)
Олга Атанацковић, редовни професор (пензионисана 2022)
Марко Фенучи, истраживач-приправник (2022)
Виктор Радовић, доцент (2022)
Исидора Јанков, истраживач-приправник (2023)


Преминули професори:

Бранислав Шеварлић (1914-2001)
Миливој Ракић (1924-2001)
Јован Симовљевић (1929-2007)
Јелена Милоградов-Турин (1935-2011)
Драгутин Ђуровић (1937-2013)
Јован Лазовић (1931-2019)
Илија Лукачевић (1935-2020)
Мирјана Вукићевић-Карабин (1933-2020)


У школској години 2022/2023. наставно особље на Катедри за астрономију чине:

др Дејан Урошевић, редовни професор,
др Лука Поповић, редовни професор (са 10% радног времена),
др Анђелка Ковачевић, ванредни професор
др Драгана Илић, ванредни професор (са 30% радног времена),
др Бојан Арбутина, ванредни професор (шеф Катедре)
др Тијана Продановић, ванредни професор (са 10% радног времена),
др Бојан Новаковић, доцент,
др Душан Онић, доцент,
др Душан Марчета, доцент,
др Иван Милић, доцент (са 30% радног времена),
Станислав Милошевић, асистент,
Владимир Ђошовић, асистент,
Наташа Павлов, сарадник у настави,
Јасмина Хорват, сарадник у настави,

док су запослени у научним/истраживачким звањима:

др Милица Вучетић, научни сарадник,
др Владимир Зековић, научни сарадник,
др Кристина Рацковић-Бабић, истраживач-сарадник.



Литература


Arbutina, B., Atanacković, O.: 2019, Astronomy in Serbia and Serbia in the International Astronomical Union, Proceedings of the International
  Astronomical Union349, 248
Arbutina, B., Atanacković, O., Kovačević, A.: 2021, Department of Astronomy at the Faculty of Mathematics, University Of Belgrade in the Period
  1999-2020, Publ. Astron. Obs. Belgrade100, 196
Atanacković, O.: 2009, Astronomy Education in Serbia 2005-2008, Publ. Astron. Obs. Belgrade86, 231
Atanacković, O.: 2019, “Obrazovanje u oblasti astronomije u Srbiji”, Astronomija u Srbiji i Srbija u Međunarodnoj astronomskoj uniji, Beograd
  16. maj 2019.
Atanacković, O., Vitas, N., Arbutina, B.: 2009, BAZA - Belgrade Astronomical Community Database, Publ. Astron. Obs. Belgrade86, 369
Atanacković, O.: 2012, Astronomy Education in Serbia 2008-2011, Publ. Astron. Obs. Belgrade91, 273
Atanacković, O.: 2013, Astronomy Education and Popularization in Serbia, Publ. Astron. Obs. Belgrade92, 107
Atanacković, O.: 2017, Astronomy Education in Serbia 2011-2014, Publ. Astron. Obs. Belgrade96, 397
Atanacković, O.: 2018, Astronomy Education in Serbia 2014-2017, Publ. Astron. Obs. Belgrade98, 91
Atanacković, O., Arbutina, B.: 2021, Astronomy Education in Serbia 2017-2020, Publ. Astron. Obs. Belgrade, 100, 203
Atanacković, O., Arbutina, B., Kovačević, A.: 2019, Katedra za astronomiju 1999-2018, Publ. Astron. Soc. "Rudjer Bošković"19, 197
Dimitrijević, M. S.: 1997, Đorđe Stanojević - prvi srpski astrofizičar, Publ. Astron. Obs. Belgrade56, 119
Jovanović, B., Mijajlović, Ž., Ninković, S., ured.: 2020, Collected works of Nadežda Pejović, Publ. Astron. Soc. "Rudjer Bošković"21, 1
Knežević, Z., Urošević, D., Arbutina, B.: 2017, Serbian Astronomical Journal in Science Citation Index and Journal Citation Report, 
  Publ. Astron. Obs. Belgrade96, 523
Kovačević , A., Zeković, V., Ilić, D. Arbutina, B., Novaković, B., Onić, D., Marčeta, D., Đošović, V.: 2022, Realization of the SUPERAST project, 
  Publ. Astron. Soc. "Rudjer Bošković"22, 231
Lockyer, N., 1871, Elementary Lessons in Astronomy, Macmillan & Company, London
Mijajlović, Ž: 2007, Astronomska stanica na Vidojevici, Publ. Astron. Soc. "Rudjer Bošković"7, 153
Milogradov-Turin, J.: 2003, Department of Astronomy of the University of Belgrade, Publ. Astron. Obs. Belgrade75, 289
Pejović, N., Mijajlović, Ž.: 2011, Early astronomical heritage in Virtual Library of Faculty of Mathematics in Belgrade, NCD Review19, 11
Pejović, N., Mitić, N., Malkov, S., Mijajlović, Ž,: 2013, Digital legacies and archives, Zbornik radova III simpozijuma "Matematika i primene",
  Matematički fakultet, Univerzitet u Beogradu, str. 1
Pejović, N., Mijajlović, Ž., Valjarević, A., Damljanović, G.: 2012, Serbian Astronomical Works in the Virtual Library of the Faculty of Mathematics in
  Belgrade, Publ. Astron. Soc. "Rudjer Bošković"11, 311
Simovljević, J.: 1980, "Astronomija" u Trideset godina Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, s osvrtom na razvitak nastave
  prirodnih i matematičkih nauka u Beogradu, 1947-1977, ured. D. Vitorović, Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Beogradu, str. 165
Simovljević, J., Milogradov-Turin, J.: 1998, "Astronomija" u Spomenica, 125 godina Matematičkog fakulteta, ured. N. Bokan, Matematički fakultet,
  Univerzitet u Beogradu, str. 59
Trajkovska, V., Ninković, S., 1997, Publ. Astron. Obs. Belgrade56, 51
Vidojević, S., Ninković, S., Simonović, B., Bešlić, I.: 2018, Astronomy Competitions and their Role in Astronomy  Education in Serbia, 
  Publ. Astron. Obs. Belgrade98, 217
Vidojević, S., Prokić, V., Ninković, S., Simonović, B.: 2021, Serbia in astronomical contests between 2017-2020,  Publ. Astron. Obs. Belgrade, 100,
  357

(Текст је објављен у "Споменици 150 година Математичког факултета", уредник Александар Липковски, издавач Математички факултет Универзитета у Београду, 2023)